Imam mnogo iracionalnih strahova - da ću se utopiti u metar vode, da će mi golub iskopat oko, da mi je čudovište ispod kreveta ali onaj koji najviše nasmijava mog dečka je moj strah od
Da, da, strah od pasa. Je li me pas ikada ugrizao? Nije. Dal me ganjao okolo i pokušao ugristi? Nije. Zašto ih se onda bojim. Da znam, ne bi ih se bojala. Jednostavno kad se pas zaleti i zalaje kraj ograde, ma može samo i sjediti tamo i blentavo me gledati a da ga nisam očekivala, ja skočim 2m u zrak.
Kad smo se tek doselili u naš stan, idemo se mi šetati predvečer okolo da vidimo kak nam kvart izgleda. I bilo je tu puno - awww kak su slatke kuće i - ohh kak su super vile i rekoh - This is neighborhood from heaven :) I šetamo se mi još malo kad ono - pas laje tu, pas laje tamo. Svaka kuća svog psa ima. Rekoh - This is neighborhood from hell! D:
Meni jednostavno svaki pas negdje u dnu mozga izgleda ovako
i može biti bilo koje veličine i oblika, ja ih se svih bojim. Što je najgore, uvijek smo doma imali pse i nikad se njih nisam bojala, znam da su dobri i pametni i volim im češkati glave al jednostavno kad je tuđi - što dalje od mene to bolje.
D umire kad se ja skrivam iza njega jer eto netko vodi pinča na povodcu prema nama ili kad nam se dogodi kao prekjučer - pas sjedi sa svoje strane ograde, ja ga ugledam u zadnji tren i skočim na drugu stranu a pas onak nezainteresirano, full dubokim glasom kaže - muf. D se smije, kaže to je rekao reda radi da ispadne da si imala zašto skočiti :D Još ispadne da sam ja uplašila psa na kraju xD
I eto, još jedan razlog zašto sam crazy cat lady :)
i sama si rekla, to je iracionalno ;-))
ReplyDeleteHhahaha, moraš onda gledati Dog whisperer da usvojiš par tehnika :)
ReplyDeletehaha da da ono ks ks :D A on meni - muf xD
DeleteNabaviš si psa + Cesar Millan i vidjet ćeš kako ćeš se za čas izliječiti. :D
ReplyDeleteNema koristi ak je moj, svojih se ne bojim kao što sam i napisala :)
DeleteA onda zamoli susjede da provodiš vrijeme s njihovim psima. :D
DeleteU Sarajevu gdje ima jako puno lutalica bio bi ti to veliki problem, ne znam kako je tamo gdje si ti, ali u svakom slučaju mora biti način da se oslobodiš tog straha.
Mene je kao malu napao veliki rotvajler (to ti je ova mrcina http://www.donnerbergrottweilers.com/graphics/von-zennith-duttsch/von-zennith-duttsch3yrs18.jpg) i izujedao, pa sam i danas često u grču kada ih vidim, ali sam redovno išla prijateljici koja ima istog ovakvog da se "liječim" od tog straha.
Razumijem strah od pasa.. i ja ga imam :/
ReplyDeleteDečko ima jednog ogromnog i jako je razigrana, čim se pusti s lanca zaletava se u svakog, skače, maše repom.. a moja reakcija je "makni ju, makni ju!"
Bude mi ju žao, veseli mi se svaki put kad dođem, a ja ju samo pogledam i prođem :/
Ali napredujemo.. tu i tamo ju pomazim po glavi, ali još netko mora biti pored.
5 godina za glađenje po glavi.. još 5 da to radim bez ikoga pored xD
Definitivno sam crazy cat lady :D
To ce bit ko i moje plivanje - ni 6 godina mi nije trebalo da to svladam xD
Deleteja paničarim od peradi, osobito od golubova. oduzmem se kad su mi u blizini. ne bojim se pasa čiji su vlasnici u blizini, ali kad su sami i razlajani... imam jedan post o bliskom susretu pseće vrste, možda te razveseli moje iskustvo: http://dalekodalekonaistoku.blogspot.com/2011/10/tvoj-pas-me-cudno-gleda.html
ReplyDeleteGolubovi su zasebna priča X_x Sad me baš zanima tvoj post :D
DeleteJa sam vidjela da se taj strah može savladati, bar toliko da se ne skače 2 metra. Prijateljica mi je bila identična kao ti, a onda je upoznala najdivnijeg pekinezera na svijetu, uspjela ga čak i pomilkiti. Sad je super kakva je bila, ne paničari, iako ih se još uvijek boji. Ja ne znam kako je to, pa uvijek kontam da je to skakanje i trčanje više produkt razmaženosti, nego stvarnog straha :D. I ja se bojim paukova, pa ne vrištim kao što sam vrištala sa 5 godina.
ReplyDeleteE da ja nikad nisam bila u kontaktu s psima onda bi bilo dost "upoznat psa" al kao što rekoh - svojih se ne bojim, samo svih drugih xD A mislim da se za mene sve drugo može reći samo ne da sam razmažena.
DeleteHaha, pa dobro što skačeš na pse kao što je ovaj na drugoj slici, ali zar te stvarno mogu uplašiti i ovi medvjedići slični ovome sa prve? D
ReplyDeleteJa sam se stvarično bojala pasa do 5. razreda osnovne. Onda nam se neka lutalica dovukla do kuće, počeli smo ga hraniti i moj strah je postepeno nestao. :)
Ja se nikad nisam plasila pasa. Koliko god da je strasan, ja svakog posmatram kao malu, umiljatu macu. (verovatno ce tako biti dok mi neka ta ''umiljata maca'' ne odgrize ruku) :D
ReplyDeleteI ja se bojim pasa, svih osim onih malih slatkih poput pekinezera, maltezera, pomeranca i sličnih... takvoga bi htjela i nabaviti. Ali ostalih se bojim.. prije se nisam.. mislim da se strah pojavio otkad psi trče za mnom kud god krenem.. i jedan crni veliki me opkolio i trčkarao oko mene i mislila sam da će me ugristi i nisam znala što napraviti i od onda se bojim..
ReplyDeletePsici su fenomenalni, jednom stisnes zube i na nekog tornjaka...:D
ReplyDeleteja sam se prije bojala psa dok sam bila manja, ali sam onda dobila svoju fridu i sad idem okolo po gradu i grlim i mazim pse okolo...strašno :)) psići su ti divni, samo se opusti :D
ReplyDeleteKoliko sam losih iskustava imala sa psima, trebalo bi da ih zaobilazim na kilometar, a ja ih obozavam :)))) Posebno one ulicne kantoprevrtace :))
ReplyDeletejoj...ajde, svatko ima svoje strahove:)
ReplyDeleteali zamišljam i te cucke, nisi im zanimljiva, a ti odskačeš ko ping pong loptica ko ulici dok si on češka uvo;))
ja obožavam pse, ne bojim ih se, ali moram priznati da imam predrasude prema određenim pasminama. Npr. prema njemačkim ovčarima i bullovima. Ali draži su mi i statfordi od golubova! Uvjerenja da će me netko ščepati za nogu čim je spustim iz kreveta na pod se ni ja još nisam rješila, a za "kacavanje" u moru mogla bih nekom i oči iskopati, koliko se bojim utapljanja.
ReplyDeleteIsto kao moja prijateljica. Boji se svih pasa na svijetu osim njenog. A njen je poprilično velik i divlji. Ko će znati šta je uzrok tome...
ReplyDeletejoj ja baš i nemam dobra iskustva s ovim živinama, nisu me jednom ganjali po mojem selu haha, jedan (naš) me čak i ugrizel..al za to sam si sama kriva kad mu nisam dala mira dok je glodal kost..doma imamo cijeli život psa al to uvijek najviše bude tatin ljubimac dok su moje bile mačke..nije da mrzim pse al ipak su mi draže mačke :D a o čudovištu ispod kreveta opće neću pričati..aj sad bar znam da nisam jedina luđakinja xD
ReplyDeleteeh ja obozavam i mjau i au (mjau malo vise). a eto vidis kako je fin taj pas, lanuo da ne ispadne da bez veze skaces :D
ReplyDeletepa ti imaš iste strahove kao ja :P duboka voda, golubovi, psi...s tim da se golubova najviše bojim :D pasa se bojim s razlogom, dok sam bila jako mala skočio je na mene neki ogromni crni slinavi i od tada smo si na Vi
ReplyDeletepotpuuno suosjecam, ljudi me cudno gledaju kad se sklanjam od pudlica na putu, ali sto cu to je jace od mene/ mozda sam dva psa u zivotu upoznala da sam se mogla mazit s njima svih me strah
ReplyDeletesame here... iako, ja imam strah od specifičnih pasa. da, dobro si pročitala. nervoznih, nepredvidljivih. ono, kad ne možeš procijeniti psa jer ima neku nepredvidljivu, histeričnu energiju. onda ih se bojim.
ReplyDeleteTak se ja bojim kokoši :D Sam nek su one daleko i okej :D
ReplyDelete