Nadrkani Post Ali Ne Zbilja Jer Me Boli Briga

Danas ću napisati jedan dugi tračerski zli post. Mislila sam preskočiti ga, ostaviti sve to za sebe ali ne mogu. Moram vam se pojadati.

Već sam napisala kako je moj gazda kreten. Neodgojen, bahat, šovinist, primitivan, dvoličan.. Ne znam što bi još mogao biti da bude gori. Valjda silovatelj. Možda je i to ali ne ostajem s njim nasamo. Sama njegova pojava na poslu stvara grč u želudcu meni i curi koja je samnom na "probi". Svakodnevno slušamo urlikanje i prigovaranje tog bahatog glupana zbog bezveznih sitnica ili zbog ničeg, jer eto, po njegovim riječima - on je uvijek živčan.

Nisam osoba koja hvali sama sebe, nikad nisam bila niti ću biti ali ne dam se gaziti i kad nešto radim kako treba ne dam da netko pljuje po meni bez veze jer eto - živčan je.



Posao koji radim nije glamurozan - rad u fotokopiraonici. Fotokopiramo, printamo, slažemo, pričamo s ljudima, pakiramo im stvari i nekad dostavljamo. U prvih tjedan dana sam skužila sve što se radi i kako se radi, rad na blagajni i sl stvari koje npr ovaj lik koji je tamo godinu dana ne zna ali ne, nisam dovoljno dobra/brza/štogod taj tren padne ovom debilu na pamet. Inače, mogla bih isti tren otići s tog posla jer - radimo neprijavljeno. Ovog koji je tamo godinu dana tek je sad prijavio. Plaća sve u firmi minimalac i neku siću na ruke. Dere se i zlostavlja skoro sve u firmi. Sami kolege su bezveze, timski rad nula bodova. Jedva čekaju da zabiju jedno drugome nož u leđa. I to većinom muški radnici ženskima. Što vjerojatno ovaj debil i odobrava.

Tračanje iza leđa, ismijavanje stranki, pljuvanje po svima, filozofiranje kako "za svaku stvar moraš izdati račun" a onda durenje kad naplatiš nešto preko 200kn s računa umjesto da staviš gazdi u džep.. Takvu neprofesionalnost nikad nisam vidjela. A radila sam kod privatnika, imala četiri šefa i direktora i znam kako je raditi i puno i prekovremeno bez da te plate, ali bar te cijene i ponašaju se prema tebi kao prema ljudskom biću a ne kao prema robu.



Ne brinite, odbrusim ja nazad gazdi bez beda - ak je kreten, nije zaslužio nikakvo poštovanje. Čak ga ni ne zovem Vi. Ali on je tolika seljačina da mi se čini da mu se više sviđa kad mu bahato i drsko odgovorim nego kad sam pristojna. Danas mi je digao tlak jer kao - spora sam i računam kvadraturu kad netko printa pre dugo. U biti mu je bed što izračunam točnu kvadraturu a ne zaokružim na duplo više pa zamisli ljudi plate cijenu koja je a ne 3x veću. Ak je on đubre, neću i ja biti zato. Malo kasnije, došla neka žena po hrpetinu pozivnica koje su stajale u kutiji od A3 papira i treba to odnjet do auta. Stane meni šef kao - ženi je to teško, ti joj odnesi. A pored njega kolega, lik od 190cm, 100kg, stoji i zuji, nedo bog da se ponudi. Još će te tračat iza leđa kao kakva baba. I to mi je muškarac. Papak a ne muškarac.

Kažem ja ovoj kolegici koja je samnom na probi da mi je dosta i da kad mi da iduću plaću na ruke da se možda sutradan ni ne pojavim. Stala ona kukat - joj nemoj, kako će ona sama s njim, ovi nitko ni ne pomišljaju da stanu na njenu stranu, samo gledaju kako da sve podvale na nas cure da smo krive. Možete onda misliti kako je kad smo si nas dvije u biti konkurencija a ona ne bi da odem.



Jedina stalna osoba iz te firme koja je normalna je kolegica koja je tamo već 6 godina, iako mi se ne sviđa njen stav - 40 i nešto godina, bez obitelji, bez kućnog ljubimca, tamo je i po 12h dnevno, rinta sve i ženske i muške poslove, trpi urlanje i podmetanje i minimalac i ništa se ne buni. A da ona ode, vjerujem da bi se ove muške budale pogubile bez nje i mogli bi komotno zatvoriti poslovnicu. Taj kolega od 190, za kojeg da ga vidiš na ulici bi mislio da je normalan pametan muškarac, a kad kolegice nema trača ju ko baba, šefu pol sata priča kako je ona pustila print na deblji papir i kako je s time potrošila firmi hrpu novaca i kako je to grozno i bla bla bla bla.. Ko najgora trač ženturača a ne muško! A to što ta kolegica radi ko majmun, uskače njemu kad god treba, u facu su si super.. to nije bitno. Još kad sam došla je rekao - mi u ovoj firmi nikad ne govorimo ljudima u facu nešto, mi sve iza leđa. I to onak ponosno kaže. Ma bravo, sunce mamino, baš si pametan!



Grozote koje govore o strankama ne želim ni prenositi. Šprdanje na razini osnovnoškolca - ono jesi vidio ova ima naočale, ha ha ili kakve ova ima hlače, sve joj se stislo uz guzicu ha ha. I stav da sve cure koje dolaze u poslovnicu u biti bare tu trojicu jadnika - šefa i ova dva tupana. Onak da, cure su se spremile na fax al u biti bacaju oko na nekog čija je karijera rad u fotokopirnici i na malog, debelog bahatog gazdu. Sigurno su izmislile da moraju fotokopirat skriptu ili nacrt.



Sve u svemu - katastrofa. Plaća je jadna, 2500 mi je rekao ali sad stalno nešto spominje 1600 pa ako na kraj mjeseca dobijem 1600 sutradan ostajem doma. Moji živci vrijede više. Tako sam se radovala kad sam dobila posao, trudila sam se iz petnih žila, ufurala se u sve, stranke me vole, sprijateljila sam se s tri vratara/portira do sad kad sam dostavljala plakate i mislim da su vratari super osobe, naučila formatirati bez da mi milimetar viri (ali i za to sam dobila više puta jezikovu juhu, čak i kad ja nisam slagala već kolegica - da obje slažemo kupuse, što nije istina, iako kad tak počne sraćkati samo gledam u njega kao da je govno na kiši i ne dam mu zadovoljstvo pa da prebacujem na kolegicu da je kriva jer čak i da je, nije zaslužila urlikanje), uvezujem kao luda, kucam račune i računam površine, dobijam bakše cijelo vrijeme (koja ne ide meni ofkors) ali ne - ne valjam, ne zna kako reči da ne valjam, al eto - ne valjam. Valjda se boji - prvi dan mi je rekao ak dobro radim može mi povisiti s 2500 na 3000 a ja sve pohvatala za tjedan dana pa se valjd boji za svojih 500kn.

Uglavom đubre od čovjeka, pokvario mi je cijelokupni doživljaj. Možda ostanem još mjesec dana tamo ali tražim dalje posao. Tinja u meni nada da ću od onog mnoštva zanimljivih ljudi možda upoznati nekog tko zna nekog tko traži osobu baš kao što sam ja pa pobjegnem od tamo. D je rekao da odmah idem kući ako a) mi dovoljno digne tlak il me maltretira i b) ak mi da 1600kn plaće. To me tješi jer znam ak mi prekipi mogu se pokupiti i otići bez da kažem "a" jer zbilja nemam nikakve veze s firmom. Nisam ništa potpisala, nemaju moju knjižicu.. Još sam i na birou bila neki dan prije posla.



Baš sam rekla kolegici - em nas drži na minimalcu, em nismo prijavljeni - pa trebao bi nas držati kao kap vode na dlanu što mu isti dan nismo poslale inspekciju a ne urlati na nas jer je nadrkani gad.

Al eto. Sad znate ako uskoro krenu postovi kao prije da mi je prekipjelo i zašto postoji mogućnost da mi prekipi. I da mi budete podrška kad mu pošaljem sve moguće inspekcije. Pa će onda bar imati pravi razlog da bude živčan.



ps. gifovi su svi za gazdu, s ljubavlju od mene :)