Za početak evo vam gif kiše ako ste nabrijani došli do ovog posta, da vas malo smiri :)
(Ispričavam se onima koje možda tjera na pi-pi :)
Pitanje koje se meni već par dana vrti u glavi je - zašto se smatra normalnim da si "normalan" ako si nadrkan i loše volje i meh, ali ako si hepi i excited i nabrijan na nešto onda je - smiri doživljaj, hiperaktivan si, pretjeruješ.. Zašto je normalno da si normalan ako se stalno osjećaš bezveze a lud ako se stalno osjećaš sretan?
Zašto je sreća nešto što se treba obuzdavat? Zašto ushit treba ugasiti, oduševljenje ne pokazivati..
Kada se pod normalno i realno i racionalno stanje počelo računati ono kad se osjećaš neutralno ili bezveze?
loša volja i nadrkanost se ne smatra "normalnim", samo si izgleda okružena takvim ljudima. vidi mene, ja sam mali gejzir radosti :)
ReplyDeletea ja sam normalna!! :)
Hm, istina to kaj pišeš...
ReplyDeleteA ovdje je pomalo kultura nekog pesimizma i najveci je grijeh valjda bit sretan i svi traze nesto kako ce te spustit, kao da nemamo dovljno stvari koje nas i tako spustaju
ReplyDelete