Somebody Clone Me Plz

Ne znam što je gore - kada mi se ništa ne radi i ništa mi ne pada na pamet ili kada odjednom imam 100 ideja što bih radila i kud išla. Bilo bi predivno kada bih se mogla klonirati kao na onim mojim fotkama pa svaku "ja" poslati da radi nešto drugo a na kraj dana se spojimo nazad u jednu osobu.

Možda je problem u ovom mom mozgu - umjesto da lijepo rasporedi stvari pa da imam vremena za sve on mi nabaca hrpu ideja i smije mi se, ha ha sad nećeš ništa stići.



Jer mogu ja isplanirati - ovo ću raditi do 10, onda ono od 10-12 pa onda sat vremena ovoga ili onoga i do navečer sve napravim. I onda me npr nazove stara pa bi brbljala sat vremena. Onda se sjetim da treba oprati ono malo suđa pa opet ode 15 min. Dobijem mail pa dok ga pročitam. Pa onda radim ali nešto ne ide kako spada pa dok nađem u čemu je problem prošlo 11 odavno.

Pa onda kažem ok preskočiti ću ovo danas, idem odmah na ono. Onda radim ono a grize me što nisam napravila ovo prije toga pa na kraju ništa ne napravim kako spada, već skoro onak stojim u sred sobe i trzam se u svim smijerovima jer ne znam kud krenuti.



Planiranje mi je jača strana ali izvršavanje i ne baš. Zbilja ne znam što bih stigla da idem na posao. Ovako dok radim bar mogu neke sitne stvari napraviti kao oprati suđe i baciti veš na pranje pa mi večer donekle ostane za odmaranje i hobije a kad bih došla s posla u 17h što bih stigla, ništa.



Internet savjeti će reći - prvo obavi ono važno. Pa važan mi je posao koji je prvi uvijek naravno, ali i hobi jer pokušavam nešto napraviti od njega. Ali ne mogu raditi hobi ak ne sredim posao jer bez love ne možeš ništa. Onda su mi važni i kućni poslovi jer ne mogu živjeti doma kao prase i na kraju jedino ostane da neke sitnice poput učenja talijanskog nisu bitne ali to sam ionako užasno zapustila jer jednostavno nemam vremena.

Najgore od svega je - internet. Samo ću provjeriti fejs, samo ću provjeriti 9GAG.. I ode sat vremena. Kako i hobi i posao radim na kompu neizbježno je virnuti (priznajem, imam slab otpor prema onom dijelu mozga koji šapuće da provjerim net na samo pet minuta) i voila ode dan.



Da ne spominjem blog :)

Na kraju, kad vidim sve što trebam napraviti, bih se najrađe samo zavukla u krevet i ne razmišljala o tome što me sve čeka.