08 August, 2012

They Want My Blood

Zaključila sam da su sve moje cipele sotonisti. Vidiš ih u trgovini, mame te, divne su i udobne, hodam po trgovini s jednom na nozi, izgledajući kao maloumni debil sa smiješkom na licu - em su divne, em su povoljne, em udobne. Anđeli od cipela.

Teta ih zapakira u kutiju, stavi u vrečicu i sa smiješkom me pozdravlja dok ja sretna zbog ulova izlazim van iz dućana i u sebi hvalim i trgovinu i prodavačicu i VIP-ovce zbog kojih skrenuh u taj dućan.

I onda se nešto dogodi. Zračenje iz svemira možda, proleti neki čudni komet i moje predivne cipele dobiju zlokoban izgled. Sa strahom ih pogledavam prije prve nošnje - iste su kao i u trgovini ali znam što me čeka. One žele krv. Želim li ih nositi moram pustiti barem kap. Dozivaju me - dođi, dođi, vrijeme je idealno da nas prvi puta prošetaš. Vidi kako smo udobne dok se šetaš po stanu u nama, idi van, idi se šetaj, kome treba tramvaj, zdravo je hodati. I zlokobno se smiju dok ne gledam direktno u njih.

Popustim uvijek i mislim - možda ovaj put ne bude kao i svaki, ove su udobnije od svih do sada. Zavaravaju me još nekih pola kilometra-kilometar, taman onoliko koliko je potrebno da bude prekasno vratiti se doma po druge. I onda stanu gristi. Jedna mi gloda petu kao da sam pečeni pileći batak, druga se nagurava sa mojim palcem koji se odjednom čini tri broja prevelikim. Rub cipele je nanjušio košćicu kraj malog prsta i odlučio zaplesati tango s njom.

Vadim flastere, znala sam što me čeka. Pet metara dalje, cipele su sažvakale i ispljunule oba flastera. Vadim nove i razmišljam je li 5km dovoljno blizu da prehodam bosa. Taman pronađem hod pri kojem me ništa ne žulja, koji neupućenom prolazniku izgleda poput plesa ranjenog flaminga koji se u koturaljkama spušta niz stepenice, kad evo ga opet - cipele su pronašle gdje me nanovo mogu grickati.


     Da moje cipele imaju lice, izgledale bi ovako.

Došepala sam doma nakon jednog obavljenog zadatka a imala sam tri u planu. Neki drugi put. Grlim svoje ružne zelene fejk kroksice, bacam cipele u kut dok mi se one osmjehuju svojim krvavim osmijesima. Znaju da ovo nije kraj, da se neću još predati i da će se ovo nastaviti dok ne postanu "one udobne cipele". Ali do tada mora proći još nekoliko krvavih žrtvovanja da bi one bile zadovoljene.

Kao što rekoh, moje cipele su sotonjare.

23 comments:

  1. Hehe,slatko sam se nasmejala. :) Cak sam te i zamisljala kako shepash.
    Znam kako ti je, ustvari mislim da svaka zena zna kako ti je.. Ja i dalje imam oziljak od zulja, od mojih crvenih cipela sa mature,a matura mi je bila u maju. (ne pomaze ni mackanje kremama) :(

    ReplyDelete
    Replies
    1. Sad tri dana u udobnim cipelama i biti će bolje. Najveća sramota što su me ovo danas izmaltretirale - balerinke X_x

      Delete
  2. ranjeni flamingo...zamišljam te..liiiik flaminga! ;)
    znam o čem pričaš, i da, današnji flasteri ne znaju hendlati današnje cipele. osim toga, ja nemam jednake noge, i uvijek jedna strada. toplo preporučam, da bude barem malo bolje, unutrašnjost namazati niveom ili vazelinom ( ako je koža) i tako hodati po stanu, cipela će se prilagoditi obliku tvog stopala

    ReplyDelete
    Replies
    1. Moj je problem što mi je stopalo ful usko i iz najuže cipele ispada i sad još kako je vruće, obula balerinke na bosu nogu i katastrofa - peta furtom van-unutra X_x

      Delete
  3. vratila se ja, samo s novim blogom :))
    ja imam jedne cipele koje mi to svaki put naprave i to su naravno jedne od najdražih...zadnji put sam ih nosila ovu zimu na nekom koncertu i kasnije na putu do mjesta gdje se kako feštalo sam ih skinula nasred grada i obukla balerinke. hvala bogu da sam ih bila ponijela :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Jej, falila si, brinula sam se gdje si nestala! Taman si rekla da ne jedeš Mc više pa se pribojah da te nije herc trefio od manjka mašćobe il neš :)

      Ovo zlo što je mene danas mučilo jesu balerinke xD Čist me sram haha

      Delete
    2. Evo da te odmah utješim, ja imam jedne predivne balerinke u kojima doslovno ne mogu prošetati 5 metara koliko mi noge unište :(( eto, nisi jedina :)

      I nije me herc strefio, nema brige haha ali nećeš vjerovati da sam ovo ljeto u Meku sve skupa bila možda 5 puta *oooo* :D

      It's good to be back :D

      Delete
  4. Evo mene u sred srede prepunog kafica( na pauzi za kafu), smejem se kao mali majmun na ranjenog flaminga a ljudi me zagledaju ko da sam skrenula umom XD
    Saosecam potpuno..jos lecim oziljke od onih "prekrasnih, preudobnih" stikli ubica %]

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ajd ajd nemoj se sad pravit da te inače gledaju kao da si normalna xD

      Ja štikle ne smijem ni obut, neki dan sam iz zezancije u trgovini obukla neku koja izgleda kao za sado-mazo seks seansu i skoro se polomila po podu, a samo je na jednoj nozi bila :D Ne kužim kak žene hodaju u tome inače xD

      ( http://www.scarletsboutique.co.uk/img/p/334-589-thickbox.jpg ovakve su bile, samo čisto crne, predivne al božesačuvaj za moju bangavu nogu)

      Delete
    2. A ne fala ..ja hejt pumps. Samo postena stikla se racuna (i oblaci jednom u 3 meseca :))
      Ja vise ne nositi baletanke..one su najkrvavije.

      Delete
  5. Nevjerojatno i meni neshvatljivo, ali ne postoje cipele/japanke/sandale/tenisice kod kojih mi se to isto nije desilo... ja ne nosim sa sobom flastere nego ako znaš onu kao "medicinsku" bijelu samoljepivu traku, izgleda skoro kao selotejp i od toga si skrojim flaster i to uvijek drži, zakon je! A najviše problema imam s ljetnom obućom jer me najgore osakati i sporo prolazi.... grrrr... mogla bi pisati o ovom problemu cijeli dan, ali ću se sad zaustaviti :)

    ReplyDelete
    Replies
    1. Vidiš, možda bih tu traku trebala nabaviti, možda bi to držalo. Ovi flasteri otpadnu za 2 minute, bezveze totalno. Drže jedino kad nabijem žulj na prstu pa zamotam prst onak ali ako samo naljepim, kao danas, na petu, odmah ode.

      Delete
  6. Simpatično si ve to opisala i jako si me nasmijala :) Nadam se da ćete vrlo brozo pronaći zajednički jezik ;)
    Ja imam veliki problem sa pronalaskom obuće (malena mi noga), tako da kad nađem nešto da mi odgovara sve ostalo mogu zanemariti i podnijeti i istrpiti. Ništa mi nije tolika muka kao pronaći odgovarajući broj cipela/patika/sandala.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja sam div, nosim 40 broj xD Ali mogu ti reć da je to neki murphyjev zakon, ako nađem cipele koje mi se sviđaju rijetko nađem i broj, tako da te utješim, to nije slučaj samo sa malim brojevima :)

      Delete
    2. Niko ženama ugoditi. Prijateljice koje nose brojeve 37, 38 govore kako nikako ne mogu naći svoj broj obuće jer se ti prvi razgrabe. Ispada je najbolje nositi 36 i 39. Ali ne možeš naručiti broj stopala...

      Delete
    3. To za 37,38 cista istina..danima trazim flip flpsice neke obicne, onako za po doma i nigde broja..

      Delete
  7. kao da sam ja pisala...sa svim cipelama isti problem imam, jedina opcija mi je da kupujem za broj vece, onda budu udobne ali slampave a to mi se nikako ne svidja. ove bar kad gledam, budu mi idealne.

    a ne znam sta je sa zenskim cipelama, zasto su toliko neudobne. :S
    najgore od svega, ako su mi prvi put neudobne, nikad nece postati udobne... ili ja nemam zivaca da me terorisu dok ne postanu udobne.
    uglavnom ih ostavim po strani, a kad hocu nove da kupim, gledam koliko pari imam i sve me stid...a fakticki nosam tri para :S

    ReplyDelete
    Replies
    1. Ja uglavnom imam jedno, max dva vatrena krštenja i onda se razgaze nekako. Kod mene je problem usko stopalo, kao što sam gore već odgovorila, pa mi ispadaju cipele i normalno odmah - žulj X_x

      Delete
  8. Prezabavno si opisala svoju dogodovštinu, baš sam se nasmijala čitajući :)
    I ja imam problema sa svime - balerinkama, sandalama, tenisicama, sa svime.. a kad baš moram uskočiti u štikle naravno onda imam i u njima problema. Moj je problem zapravo preširoko stopalo pa me onda svugdje žuljaju prstići, posebno onaj mali :))). A i balerinke me odostraga na peti ranjavaju..

    ReplyDelete
  9. Pa ti ces postati moj omiljeni pisac! Odlicno si docarala scenu, na zalost, prozivljenu i u mom licnom iskustvu :( Primetila sam da mi se to gotovo nijednom nije dogodilo sa obucom kupljenom u inostranstvu. A kada kupim "domace", obavezno bude "they want my blood"?! Mozda je to zato sto ih moramo doziveti sa njima se saziveti onako bas dubinski, hihihih

    ReplyDelete
  10. Ja sam naučila obložiti noge vaticama na kritičnim točkama. Onda je sve okej :D

    ReplyDelete